Ledine

Cijena Knjige:  RSD 600,00

Izašla je moja najnovija zbirka pjesama “Ledine“. Izdavač je izdavačka kuća NOVA POETIKA iz Beograda.

Ovde i tamo – saga o lutanjima

Posle zbirke pesama Obojene boje i ja, objavljene 2020. godine u izdanju naše izdavačke kuće, ponosni smo što široj čitalačkoj publici možemo predstaviti zbirku pesama Ledine Radeta Stjepanovića koja po zrelosti pesničkog izraza prevazilazi lepotu njegove prve zbirke.

Teme koje su autora zaokupljale u prošloj zbirci, ljubav, život, prolaznost, porodica, sa primesama nostalgičnog sećanja na lepotu rodnog kraja i odrastanja, protežu se kroz njegovo delo bujajući u svom lirskom izrazu i bivajući dublje u emociji. Rade Stjepanović je zadržao formu pisanja u rimi. Na taj način on je odoleo savremenim trendovima da se pesnik izražava u prozno lirskoj i slobodnoj formi. Lepota njegove poezije nije oskrnavljena time već je jasnija i bistrija u svom izrazu. Pesnik je tako pred sebe postavio visoke standarde i zadržao svoj stil i okvir u kojem će sebi dati slobodu ne udvarajući se savremenom čitaocu.

Svaka pesnička slika u Radetovim pesmama je na prvom mestu iskrena. Poeziju ne možemo okarakterisati kao dobru ako ne poseduje taj epitet. Pesnik nam piše svoje stihove kroz slike o svom životu i detinjstvu, on nije nedorečen. Melodika njegovih stihova nas približava njegovim uspomenama.

“Pogled mi leti u prošlost davnu
kad mi je bio san u začetku
vidim djetinjstvo kroz njivu ravnu
nevino gazi bezbrigu meku.

Osjećam da me nešto golica
u mislima mi zbunjenost stvara.
Da li to život s malo sitnica
novim iskustvom tabane šara?”

Pesnik vraća sećanje na nevino doba bez obzira na to što je svestan da mu je život namenio jednu suroviju stvarnost. Nevinosti je bilo sve manje:

“Skoro je otkos na kraju njive
gleda me u oči opaka međa,
stopala meka k’o trule gljive
postaju ređa, ređa i ređa.”

Balkan je nažalost svojim nemilosrdnim ratovima rasuo ljude po celom svetu. Ostala je nostalgija koja živi u pesmama i žal za drugačijom sudbinom. Vreme koje prolazi nagoni nas da postavljamo pitanje sebi da li smo spremni za taj sudnji dana kada ćemo nestati sa ovog sveta. Takve trenutke pesnik boji u žal za svime što nije uradio, čega se u ovozemaljskom života nije zasitio:

“Ma, nisam se još u jutra rana
natrč’o preko mekih livada
ni smrzlom stazom tu ispod grana,
gdje i sad nekad snjegove krčim,
zamišljam kako studen me bije,
pa mi se čini da i sad trčim.”

Lucidnost njegovih stihova nas nikako ne ostavlja ravnodušnim. Često nam zrelo doba donese tu potrebu za podvlačenjem crte. Znamo šta smo posejali a šta ubrali. Naše mladalačke želje i stremljenja nekad ostaju neispunjena i prave prazninu u duši.

“I postadoh niko, umjesto neko,
gnijezdo mi tvrdo, umjesto meko
i postah gori umjesto bolji
džaba se odupro Božjoj volji
i postadoh glup, umjesto mudar,
tuđeg rudnika vlastiti rudar.

Htio sam bijes da me uputi
u bolji život, vremena bolja,
al’ drugačiji biše mi puti
jer sve je to samo Božja volja.”

Neke rane u našem životu nikada ne zacele. Bol za rano izgubljenom majkom nikada ne prestaje.

“Bajata rana opet je friška,
opet krišci jabuka fali,
nedostaje jabuci njezina kriška
steže mi dušu, ništa ne žali.
Eh, baš se skupilo, ima i viška”

Čovek se svakodnevno suočava sa svojim odlukama. Rade Stjepanović se kao i svi mi stalno preispituje, kakav bi čovek bio i kakav bi mu život bio da je krenuo drugim putem i ostao na svojoj rodnoj grudi.

“Da mi je znati kako bi bilo
da sam slučajno kao sto nisam,
ostao tamo umjesto što sam
preš’o dugu smrdljivu baru
da tuđe breme na sebi nosam.
Pod čijom bi onda živio nogom?
S kojim bih se onda družio Bogom?”

U svojoj ljubavnoj lirici Rade Stjepanović ogoljuje svoju dušu. On jasno zna razliku između mladalačke ljubavi koja je laka i kao dah na staklu se briše i ljubavi zrelog doba koja je prevalila dugačak put da bi došla do pesnikovog srca. On slavi svoju životnu saputnicu, uzdiže je na pijedestal dobrote, lepote, istrajnosti.

“Ti si mi jedina životna vrata,
ti sjajna suzo od suvog zlata,
tu su mi vrline, tu su mi mane,
sve moje greške već opravdane,
tu je odanost, tu je nevjernost,
tu mi je hrabrost, tu je opreznost
tu mi je ljubav od Boga dana
odana i vjerna do sudnjeg dana.”

Istrajnost, lepota, usmerenje ka pravim životnim vrednostima i iskrenost na prvom mestu čini da ova zbirka, iako virtuozno napisana, sigurnim stihom, pleni najpre svojom čistom emocijom.

Dragana Bečejski Cvetković
Nova POETIKA

 

Leave a Comment

Your email address will not be published.