Mlada grana jorgovana

Mlada grana jorgovana

Molila je stara grana
iznad sebe mlađu granu
da na vrhu jorgovana
makne malo list u stranu.

Jer joj lisće pogled vreba
zaklanja joj zlatni vidik
pa je jadna željna neba
kao vode suvi ibrik.

Al’ ne mari grana mlada
izvila se pa sve blista
k’o carica krošnjom vlada
i sve ređa list do lista.

Staru granu sjenka mori
prekriva je k’o plašt sivi
kraj je blizu al’ se bori
da još koji dan poživi.

Do zemlje se poklonila
onoj što joj život krade
al’ je ipak izgubila
i poslednji tračak nade.

I bio bi tu kraj priče
da ne poče jednog dana
nova grana da izniče
na vrh modrog jorgovan.

Propinje se, oblak grebe
i zaklanja Sunce kradom
pa sve dolje ispod sebe
pritiskuje teškim hladom.

Sad je ona bivša grana
što je bila k’o carica
zaklonjena sa svih strana
k’o pod brdom oranica.

Sva se ljulja kao klatno
kajanje je prosto guši
opada joj lišće zlatno
počela je da se suši.

Pa sad moli mlada grana
iznad sebe mlađu granu
da na vrhu jorgovana
makne malo list u stranu.

Leave a Comment

Your email address will not be published.