Nedostaje krišci jabuka njena

Baš se skupilo, ima i viška
steže mi dušu, ništa ne žali
nedostaje jabuci njezina kriška
a krišci njezina jabuka fali.
Bajata rana opet je friška.

Zelen se pruža, razvlači niti
budi tišina usnuli kvart
džaba se priroda ljepotom kiti
badava sve, kad prezirem Mart.
Valja mi opet ranu previti.

Htio bi da imam k’o drugi ljudi
od sreće sredu a ne okrajke
ali mi proljeće sjećanje budi
na jutro kad sam ost’o bez majke.
Pritisla tuga umorne grudi.

Proćiće valjda, lakše će biti
al’ ne znam kada, kojega Marta
da ne moram suze od sebe kriti
da osjetim miris ocvalog kvarta.
Da l’ će drugačije ikada biti?

Bajata rana opet je friška
opet krišci jabuka fali
nedostaje jabuci njezina kriška
steže mi dušu, ništa ne žali
Eh, baš se skupilo, ima i viška.